Serbian / Српски
DICE (“Drama unapre?uje klju?ne kompetencije lisabonske strategije obrazovanja”) je bio me?unarodni projekt sa podrškom Evropske Unije. Pored drugih obrazovnih ciljeva, ovaj dvogodišnji projekt bio je kros-kulturalno istra?ivanje koje je ispitivalo uticaj obrazovnog pozorišta i drame na pet od osam klju?nih kompetencija Lisabonske strategije obrazovanja. Istra?ivanje je sprovelo dvanaest partnera (voditelj programa: Ma?arska, partneri: Republika ?eška, Holandija, Norveška, Palestina, Poljska, Portugalija, Rumunija, Srbija, Slovenija, Švedska i Velika Britanija). Svi ?lanovi su visoko cenjeni na nacionalnom i me?unarodnom nivou i predstavljaju širok spektar formalnih i neformalnih sektora obrazovanja. Prakti?ari obrazovnog pozorišta i drame su ve? dugo vremena uvereni u efikasnost svog rada, ali do sada je njegova vrednost retko bila merena nau?nim sredstvima. U DICE projektu, nekoliko desetina prakti?ara obrazovnog pozorišta i drame iz dvanaest zemalja, udru?ilo je snage sa teoreti?arima (psiholozima i sociolozima), da bi izmerili uticaj obrazovnog pozorišta i drame.
Ciljevi projekta bili su:
Ispitivali smo pet od osam klju?nih kompetenci:
1. Komunikacija na maternjem jeziku
2. U?enje kako se u?i
3. Me?uljudske, interkulturne i društvene kompetence, gra?anska kompetenca
4. Preduzetništvo
5. Izra?avanje kroz kulturne aktivnosti
Osim toga, uvereni smo da postoji kompetenca koja se ne pominje me?u klju?nim kompetencama, a to je univerzalna kompetenca ljudskosti. Ovu kompetencu nazvali smo „Sve to i više“, i uklju?ili je u diskusiju o rezultatima istra?ivanja.
Ovih šest su veštine za do?ivotno u?enje i kompetence neophodne za li?ni razvoj mladih, njihovo budu?e zaposlenje i aktivno evropsko gra?anstvo.
Klju?ni ishodi projekta su Obrazovni paket i Vodi? za obrazovnu politiku, a nadamo se i brojne publikacije detaljnih rezultata istra?ivanja u narednim godinama, iznad opsega projekta.
Inovativni aspekt projekta je da je to prvo istra?ivanje koje pokazuje veze izme?u pozorišnih i dramskih aktivnosti u obrazovanju i Klju?nih kompetenci Lisabonske strategije obrazovanja, sa dodatom vrednoš?u – rezultatima koji ?e biti dostupni zajednicama i zainteresovanim stranama iz ovih oblasti.
Budu?i da su mnoge od ovih kompetenci do sada retko ili nikada bile ispitivane u kros-kulturalnim istra?ivanjima, bilo je potrebno da osmislimo i razvijemo nova sredstva za merenje koja bi mogla biti korisna u budu?nosti i u drugim obrazovnim oblastima. Pored nekoliko novih upitnika za u?enike, nastavnike, prakti?are obrazovnog pozorišta i drame i eksterne evaluatore, razvili smo i sredstvo za nezavisnu objektivnu opservaciju ?asova obrazovnog pozorišta i drame. Svi materijali koji su koriš?eni bili su identi?ni u svih dvanaest zemalja, i stoga primenljivi u svakoj kulturi.
Eti?ki princip u korenu DICE projekta nastao je kroz praksu samog istra?iva?kog projekta. On odra?ava naše sopstveno u?enje, duh saradnje i teku?i proces u koji smo uklju?eni kroz obrazovno pozorište i dramu. Ne tvrdimo da smo apsolutni autoriteti za teoriju i praksu obrazovne drame i pozorišta. Mi smo grupa umetnika, edukatora i pedagoga za umetni?ko obrazovanje, okupljeni zato što imamo neke zajedni?ke temeljne vrednosti koje se nalaze u sr?i posla kojim se bavimo. Glavna me?u njima je posve?enost negovanju i razvoju mladih; kao prakti?ari obrazovne drame radimo sa mladima i obu?avamo druge tome. Polazimo od pretpostavke da deca i mladi nisu nerazvijeni odrasli ve? ljudska bi?a koja imaju prava, zaslu?uju pravedan tretman i jednake prilike.
DICE nije samo dvogodišnji projekt, ve? pre putovanje i poduhvat koji je tek otpo?eo sa istra?ivanjem. U prethodne dve godine nekoliko stotina ljudi radilo je sa nama, od vršnja?kih volontera do ?lanova nacionalnih Akademija Nauka. Za neke od nas, ovaj projekt je bio jedan od najve?ih izazova, ako ne i najizazovniji zadatak naših profesionalnih karijera, nešto iz ?ega mo?emo mnogo da nau?imo.
Pedagoški kredo
Otvorenost, empatija i odgovornost su temelj aktivnog gra?anstva, pluralizma, solidarnosti i gra?anskog dijaloga.
Da bi se pove?ala otvorenost, empatija i odgovornost u društvu, naša ciljna grupa moraju biti deca i mladi. Deca su ?lanovi društva sutrašnjice, sposobni za nove ideje, i sa li?noš?u koja se razvija. Trebalo bi da osna?imo sve više i više dece da razumeju vrednosti demokratije, budu osetljivi na probleme društva, imaju sposobnost da postavljaju va?na pitanja i ispituju odgovore iz mnogih razli?itih uglova gledanja, tako da postanu ljudi otvorenog uma, empati?ni i odgovorni.
Da bismo doprli do dece, potrebno nam je sredstvo koje ?e ih duboko zainteresovati i uklju?iti. Treba da ih dotaknemo kroz umetni?ku formu pozorišta i drame, i kroz dramsku igru uloga i pri?e u kojima u?enici postaju aktivno uklju?eni u istra?iva?ko ispitivanje moralnih, društvenih ili programskih sadr?aja i tragaju za pitanjem šta zna?i biti ?ovek u savremenom svetu. Na ovaj na?in postaju osposobljeni i osna?eni – aktivni i misle?i gra?ani.
Klju?ne kompetence
Šta su klju?ne kompetence?
Klju?ne kompetence u obliku znanja, veština i stavova u skladu sa svakim kontekstom su temeljne za svakog pojedinca u društvu zasnovanom na znanju. One pru?aju dodatnu vrednost za tr?ište rada, društvenu koheziju i aktivno gra?anstvo nu?enjem prilagodljivosti, zadovoljstva i motivacije. Budu?i da bi svako trebalo da ih stekne, ova Preporuka predla?e referentno sredstvo kojim zemlje ?lanice mogu obezbediti da se ove klju?ne kompetence u potpunosti integrišu u njihove strategije i infrastrukture, naro?ito u kontekstu u?enja za ceo ?ivot.
Ovaj citat izveden je iz Preporuke koja je prva postavila klju?ne kompetence 2005. godine. U DICE projektu istra?ivali smo uticaj obrazovnog pozorišta i drame na pet od predlo?enih osam kompetenci, a kao dodatak i sami smo predlo?ili šestu. Ni?e su navedene definicije onih klju?nih kompetenci koje smo istra?ivali.
Br. 1. Komunikacija na maternjem jeziku*
Komunikacija na maternjem jeziku je sposobnost da se izraze i tuma?e misli, ose?anja i ?injenice kako u usmenom, tako i u pismenom obliku (slušanje, govor, ?itanje i pisanje), i da se stupa u lingvisti?ke interakcije na odgovaraju?i na?in u punom rasponu društvenih i kultunih konteksta - obrazovanje i obuka, posao, dom i slobodno vreme, u skladu sa njihovim zasebnim potrebama i okolnostima.
*Uzima se u obzir da maternji jezik nije u svim slu?ajevima zvani?ni jezik dr?ave ?lanice, i da je sposobnost komunikacije na zvani?nom jeziku preduslov za obezbe?ivanje punog u?eš?a jedinke u društvu. Mere koje se preduzimaju u ovim slu?ajevima su pitanja za individualne dr?ave ?lanice.
Br. 2. U?enje kako se u?i
‘U?enje kako se u?i’ je sposobnost da se nastoji i istraje u u?enju. Svaka osoba bi trebalo da bude u stanju da organizuje sopstveno u?enje, uklju?uju?i efikasno upravljanje vremenom i informacijama, pojedina?no i u grupi. Kompetenca podrazumeva svest o sopstvenom procesu u?enja i potrebama, identifikovanje dostupnih prilika i sposobnost da se prevazi?u prepreke da bi se uspešno u?ilo. Podrazumeva sticanje, obradu i usvajanje novih znanja i veština kao i tra?enje i koriš?enje vo?enja. U?iti kako se u?i podsti?e u?enike da se oslone na ranija u?enja i ?ivotna iskustva da bi koristili i primenjivali znanja i vešitne u razli?itim okolnostima – kod ku?e, na poslu, u obrazovanju i obuci. Motivacija i samopouzdanje su od vrhunske va?nosti za kompetentnost jedinke.
Br. 3. Me?uljudske, interkulturalne i društvene kompetence, gra?anska kompetenca
Ove kompetence pokrivaju sve oblike ponašanja koji osposobljavaju pojedinca da na efikasan i konstruktivan na?in u?estvuje u društvenom i radnom ?ivotu, a naro?ito u društvima koja se ubrzano diversifikuju, i da razrešava konflikte kada je to potrebno. Gra?anska kompetenca oprema jedinke da u potpunosti u?estvuju u gra?anskom ?ivotu, zasnovanom na poznavanju društvenih i politi?kih koncepata i struktura i posve?enosti aktivnom i demokratskom u?eš?u.
Br. 4. Preduzetništvo
Preduzetništvo se odnosi na sposobnost pojedinca da ideje pretvori u akcije. Uklju?uje kreativnost, inovaciju i preuzimanje rizika, kao i sposobnost planiranja i upravljanja projektima da bi se postigli ciljevi. Time svakoga podr?ava u svakodnevnom ?ivotu kod ku?e i u društvu, zaposlene da budu svesni konteksta svog rada i da budu u stanju da iskoriste prilike, i temeljna je za zasebne veštine i znanja potrebne preduzetnicima da bi uspostavili društvenu ili komercijalnu aktivnost.
Br. 5. Izra?avanje kroz kulturu
Uva?avanje zna?aja kreativnog izra?avanja ideja, iskustava i ose?anja u nizu medija, uklju?uju?i muziku, izvo?a?ke umetnosti, knji?evnost i vizualne umetnosti. Samoizra?avanje kroz brojne medije […]. Veštine uklju?uju i sposobnost da se sopstvena kreativna i izra?ajna gledišta postave u odnos sa gledištima drugih [...] Sna?an ose?aj identiteta je osnova za poštovanje i otvoren stav prema raznorodnosti izra?avanja kroz kulturu.
Partneri u projektu dodali su i šestu kompetencu koja odra?ava našu praksu i pridru?ili je preostalim kompetencama:
Br. 6. Sve to i više...
Broj 6 u našem DICE istra?ivanju obuhvata prvih pet ali dodaje novu dimenziju zato što se obrazovno pozorište i drama suštinski bave univerzalnom kompetencom zna?enja ljudskosti. Rastu?a zabrinutost za koherentnost našeg društva i razvoj demokratskog gra?anstva zahteva moralni kompas kojim ?emo odrediti same sebe i jedni druge u svetu i po?eti da prevrednujemo i stvaramo nove vrednosti; da zamislimo, stvorimo viziju društva u kome vredi ?iveti, i ?iveti sa boljim ose?ajem pravca u kome idemo, sa dubokim ube?enjima o tome kakvi ljudi ?elimo da budemo.
Zna?aj DICE projekta za istra?ivanje u obrazovanju i obrazovnom pozorištu i drami
Mada je Lisabonska strategija identifikovala osam klju?nih kompetenci kao preporu?ene ciljeve obrazovanja u Evropi, poznati programi procene u?enika u širokoj upotrebi kao što su PISA (Programme for International Student Assessment – Program za me?unarodnu procenu u?enika), TIMSS (Trends in International Mathematics and Science Study – Trendovi u me?unarodinim studijama matematike i nauka) ili PIRLS (Programme for International Student Assessment – Program za me?unarodnu procenu u?enika ) gotovo isklju?ivo ciljaju samo na dve kompetence: komunikaciju na maternjem jeziku i matemati?ku kompetencu i osnovne kompetence u nauci i tehnologiji. Na ?alost, me?unarodne procene u?enika širokog raspona su ograni?ene ne samo svojim fokusom ve? i svojim metodološkim pristupom. Gotovo isklju?vo koriste upitnike samoprocene i individualne papir-olovka testove da bi procenili kompetentnost u?enika, a napori da se dokumentuju ne samo merenja u?enika ve? i nastavnog procesa koji dovodi do odre?enih rezultata su veoma retki.
U DICE projektu eksperimentisali smo sa novim pristupima i pokušali da presko?imo ove prepreke. Ciljali smo na kompetence koje programi procene obi?no zaboravljaju i nastojali da upotrebimo šira metodološka sredstva, uklju?uju?i izveštaje nastavnika, nezavisne opservacije, izveštaje – opise programa. Prikupljali smo podatke ne samo o samoj kompetenci ve? i o na?inu na koji je kompetenca razvijana. Umesto da imamo samo jedan tip unosa podataka, imali smo ulazne i izlazne podatke, a za svaku ciljnu grupu imali smo i kontrolnu grupu, da bismo mogli da izmerimo efekte onoliko precizno koliko postoje?a statisti?ka i psihološka sredstva to dopuštaju.
DICE je pokazao da postoje dostupna, pouzdana i valjana sredstva za procenu nekih od ovih kompetenci koje su široko obuhvatni programi procene u?enika zanemarivali. Ako su druge kompetence osim pismenosti, matemati?ke pismenosti i digitalne kompetence stvarno od vrednosti za Evropu, onda bi i procena istih trebalo da bude utkana u budu?e programe procene u?enika.
Ne smatramo da su sredstva koja predla?emo najbolja ili savršena sredstva za procenu kompetencija u?enika, ali sa druge strane smo svesni da su metodi koji se koriste u PISA i drugim programima procene, predmet pedagoške kritike. Ukratko, verujemo da bi sa odgovaraju?im resursima trebalo da bude mogu?e osmisliti pouzdana i valjana sredstva procene za one kompetence koje su danas izostavljene u široko obuhvatnim programima procene u?enika.
DICE je pokušao da dopuni ne samo široko obuhvatne programe procene u?enika ve? i prethodna istra?ivanja u oblasti obrazovnog pozorišta i drame. Najdominantnija odlika tih istra?ivanja je njihova kvalitativna priroda. S jedne strane postoji filosofska osnova za to: istra?iva?i u ovoj oblasti ?esto tvrde da se priroda i stvarni uticaj obrazovnog pozorišta i drame ne mogu uhvatiti ?vrstim podacima, budu?i da kvantifikacija neizbe?no zna?i podjednostavljivanje i sigurno prikriva najzna?ajnije odlike pozoršta i drame. Ukoliko se, na primer, uporedi koliko je široka definicija komunikacije na maternjem jeziku (uklju?uju?i ?itanje, pisanje, usmeno razumevanje i izra?avanje) i koliko je uska metodologija koja se obi?no koristi da je proceni (test papir-olovka), mo?e se razumeti osnova za ovu kritiku.
S druge strane, kvalitativni pristup ne mo?e s lako?om opisati uticaj obrazovnog pozorišta i drame na kvantitativan na?in, a to mo?e dovesti do poteško?a u saopštavanju njihove vrednosti izvan uskog kruga stru?njaka, zbog ?ega ostaju marginalizovani i velikim delom neotkriveni u glavnim obrazovnim tokovima. Zbog toga je DICE nastojao da prikupi raspolo?ive dokaze i iz kvalitativnih istra?ivanja i nekih postoje?ih kvantitativnih pokušaja, a na osnovu ovih nastojali smo da razvijemo metodologiju koja bi mogla da poslu?i kao most izme?u kvalitativnih i kvantitativnih pristupa, i iskoristi prednosti oba.
Koliko nam je poznato, DICE je najve?a istra?iva?ka studija koja je do sada sprovedena u oblasti obrazovnog pozorišta i drame, sa najve?im uzorkom stanovništva i najkompleksnijim dizajnom. Nadamo se da smo bili u stanju da doprinesemo merenju nekih kompleksnijih veština i stavova skupom novo isprobanih istra?iva?kih alatki. Iskreno se nadamo da je ovo istra?ivanje samo po?etak i da na ?e na osnovu njega biti pokrenuta mnoga sli?na istra?ivanja – to je zaista potrebno oblasti obrazovnog pozorišta i drame.
Eti?ka izjava DICE prijekta
DICE (Drama unapare?uje Klju?ne kompetence Lisabonske strategije obrazovanja) je istra?iva?ki projekt sa podrškom Evropske Unije, koji za cilj ima dugoro?no poboljšanje obrazovanja obezbe?ivanjem ?vrstih podataka o koriš?enju drame sa mladima. U pitanju je dvogodišnje kros-kulturalno istra?ivanje koje je preduzeto da bi se ispitala široka populacija adolescenata uzrasta 13 - 16 godina u zemljama unutar i izvan Evropske Zajednice.
Ciljevi i istra?iva?ki protokoli DICE projekta su bili detaljno objašnjeni u prijavi; projekt je odabran, sklopljen je ugovor i nadle?ni Evropske Unije su odobrili sredstva za njega za 2009-2010.godinu.
Evropska Unija ne zahteva od uspešnih podnosilaca prijava da dobiju dalja eti?ka odobrenja na nivou Evropske Unije. Predlog DICE istra?ivanja je u skladu sa svim eti?kim obzirima. Unutar EU dozvoljeno je sprovoditi istra?ivanja sa u?eš?em dece kada je to opravdano, a subjekti ?e dugoro?no imati dobrobiti od njega. To va?i i za DICE projekt.
Osoblje uklju?eno u dizajn i sprovo?enje istra?ivanja u svakoj zemlju jesu profesionalci, u potpunosti svesni odgovaraju?ih nacionalnih zakona i eti?kog kodeksa za sprovo?enje istra?ivanja. S obzirom na obrazovne postavke istra?ivanja, svi DICE partneri poštovali su sve nacionalne zasebne školske politike i procedure i školska okru?enja, i ulo?ili napor da osobe odgovorne za decu u tim okru?enjima obaveste o svrsi i dobrobitima DICE istra?ivanja.
Svi partneri su pa?ljivo razmatrali sva istra?iva?ka sredsta i o njima se konsultovali, a zatim su ta sredstva prošla kroz pilot proveru sa posebnim naglaskom na odbacivanje svih elemenata koji bi mogli biti štetni za decu. Kona?ni oblik, sredstva i procedure su dovoljno senzitivni da ne izazovu bilo kakav suvišan stres, gubitak samopouzdanja, psihološki bol ili fizi?ke povrede. Procedure za dobijanje validnog pristanka od u?esnika bi?e ispra?ene u skladu sa lokalnim standardima; svi DICE partneri svesni su imperativa da obezbede pravo svakog u?esnika ili njegovog/njenog zakonskog zastupnika da povu?e pristanak za u?eš?e u istra?ivanju u bilo kom trenutku.
DICE projekt je potpuno svestan potrebe da obezbedi zaštitu podataka za partnere koji su u njega uklju?eni, i mere koje su u te svrhe primenjene na dizajn istra?ivanja. Prikupljanje, skladištenje, objavljivanje i koriš?enje li?nih podataka podle?e zakonodavstvu Evropske Unije i nacionalnom zakonodavstvu o zaštiti podataka, budu?i da su svi podaci kojima se rukuje anonimni. Ista?iva?i su samo uneli kodove za decu, i podaci su statisti?ki analizirani. Nije mogu?e prepoznati škole u?esnice, nastavnike ili u?esnike u predstavljanju kona?nih rezultata. Poverljivost i anonimnost bi?e poštovani u potpunosti.
Ni?e su navedeni imenovani ?lanovi Eti?kog Komiteta, koji su odobrili dizajn i procedure istra?ivanja i stara?e se da nadziru najviše standarde istra?iva?kih aktivnosti konzorcijuma, iako to ne zahtevaju nadle?ni EU.
Dr. Adam Jagiello-Rusilowski
Univerzitet u Gdanjsku
Dr. Margarida Gaspar de Matos
Tehni?ki Universitet u Lisabonu
Dr. Stig A. Eriksson
Univerzitetski Koled? u Bergenu
Klju?ni nalazi istra?ivanja
Šta nam ka?e istra?ivanje o u?enicima koji redovno u?estvuju u aktivnostima obrazovne drame i pozorišta? Evo kratkog rezimea: u pore?enju sa vršnjacima koji uopšte nisu u?estvovali u programima obrazovnog pozorišta i drame, u?enici koji su u?estvovali u ovim aktivnostima:
Stoga, ovim pozivamo sve odgovorne donosioce odluka, od direktora škola do Predsedavaju?eg Evropske Unije, da priznaju zna?aj obrazovnog pozorišta i drame. Ovo su naše glavne preporuke:
Školski sistem: Svoj deci treba omogu?iti redovne i dostupne programe obrazovnog pozorišta i drame tokom školovanja, sprovedene kroz nacionalni kurikulum, sa dobro obu?enim stru?njacima za obrazovno pozorište i dramu.
Tercijarno obrazovanje: Svi nastavnici zaposleni u evropskim školama trebalo bi da imaju osnovno poznavanje obrazovnog pozorišta i drame, i kako isti u nastavnim predmetima mogu doprineti poboljšanoj nastavi i u?enju. Obrazovno pozorište i drama treba da budu ponu?eni kao temeljne i obimne studije u tercijarnom obrazovanju u svim evropskim dr?avama. Veoma je va?no da se obrazovno pozorište i drama ne mogu raditi bez kvalitetne obuke.
Partnerske organizacije: Potrebno je da se uspostavi sna?na veza organizacija posve?enih obrazovnom pozorištu i drami, bez obzira na to da li su u pitanju javne ili privatne organizacije.
Nacionalne vlasti (ministri) i/ili lokalne/regionalne vlasti: Razvoj svesne strategije za primenu obrazovnog pozorišta i drame. Podrška razvoju i unapre?ivanju obrazovnog pozorišta i drame pravnim i finansijskim sredstvima.
Institucije Evropske Unije: Razmatranje svih klju?nih kompetenci u njihovim strrategijama i komunikacijama, da bi se obezbedilo odgovaraju?e finansiranje za me?unarodne projekte obrazovnog pozorišta i drame, i uzelo u?eš?a u aktivnom priznavanju ove oblasti. Potrebna je dugoro?na strategija na nivou Evropske unije za podršku obrazovnom pozorištu i drami. U komunikaciji Evropske Komisije ili saopštenju Evropskog Parlamenta trebalo bi izneti jasnu izjavu da se sve gore navedene preporuke podsti?u i podr?avaju na nacionalnom nivou.
Ciljevi projekta bili su:
- Da se kroz kros-kulturalno kvantitativno i kvalitativno istra?ivanje poka?e da su obrazovno pozorište i drama mo?no sredstvo za unapre?ivanje Klju?nih kompetenci lisabonske strategije obrazovanja. Istra?ivanje je sprovedeno sa gotovo pet hiljada mladih uzrasta 13 – 16 godina.
- Da se objavi Vodi? za obrazovne politike zasnovan na istra?ivanju, i distribuira zainteresovanim stanama iz oblasti obrazovanja i kulture na evropskom, nacionalnom i lokalnom nivou širom sveta.
- Da se kreira Obrazovni paket – publikacija za škole, prakti?are, umetnike i edukatore o razli?itim praksama obrazovnog pozorišta i drame, i distribuira na evropskom, nacionalnom i lokalnom nivou širom sveta.
- Da se uporede aktivnosti pozorišta i drame u obrazovanju u razli?itim zemljama i da se pomogne transfer znanja me?u stru?njacima.
- Da se odr?e konferencije u partnerskim zemljama sa ciljem distribucije rezultata projekta, kao i da se odr?i konferencija u Briselu sa ciljem iznošenja prvih glavnih rezultata klju?nim liderima iz oblasti umetnosti, kulture, obrazovanja i omladinske politike Evropske Unije.
Ispitivali smo pet od osam klju?nih kompetenci:
1. Komunikacija na maternjem jeziku
2. U?enje kako se u?i
3. Me?uljudske, interkulturne i društvene kompetence, gra?anska kompetenca
4. Preduzetništvo
5. Izra?avanje kroz kulturne aktivnosti
Osim toga, uvereni smo da postoji kompetenca koja se ne pominje me?u klju?nim kompetencama, a to je univerzalna kompetenca ljudskosti. Ovu kompetencu nazvali smo „Sve to i više“, i uklju?ili je u diskusiju o rezultatima istra?ivanja.
Ovih šest su veštine za do?ivotno u?enje i kompetence neophodne za li?ni razvoj mladih, njihovo budu?e zaposlenje i aktivno evropsko gra?anstvo.
Klju?ni ishodi projekta su Obrazovni paket i Vodi? za obrazovnu politiku, a nadamo se i brojne publikacije detaljnih rezultata istra?ivanja u narednim godinama, iznad opsega projekta.
Inovativni aspekt projekta je da je to prvo istra?ivanje koje pokazuje veze izme?u pozorišnih i dramskih aktivnosti u obrazovanju i Klju?nih kompetenci Lisabonske strategije obrazovanja, sa dodatom vrednoš?u – rezultatima koji ?e biti dostupni zajednicama i zainteresovanim stranama iz ovih oblasti.
Budu?i da su mnoge od ovih kompetenci do sada retko ili nikada bile ispitivane u kros-kulturalnim istra?ivanjima, bilo je potrebno da osmislimo i razvijemo nova sredstva za merenje koja bi mogla biti korisna u budu?nosti i u drugim obrazovnim oblastima. Pored nekoliko novih upitnika za u?enike, nastavnike, prakti?are obrazovnog pozorišta i drame i eksterne evaluatore, razvili smo i sredstvo za nezavisnu objektivnu opservaciju ?asova obrazovnog pozorišta i drame. Svi materijali koji su koriš?eni bili su identi?ni u svih dvanaest zemalja, i stoga primenljivi u svakoj kulturi.
Eti?ki princip u korenu DICE projekta nastao je kroz praksu samog istra?iva?kog projekta. On odra?ava naše sopstveno u?enje, duh saradnje i teku?i proces u koji smo uklju?eni kroz obrazovno pozorište i dramu. Ne tvrdimo da smo apsolutni autoriteti za teoriju i praksu obrazovne drame i pozorišta. Mi smo grupa umetnika, edukatora i pedagoga za umetni?ko obrazovanje, okupljeni zato što imamo neke zajedni?ke temeljne vrednosti koje se nalaze u sr?i posla kojim se bavimo. Glavna me?u njima je posve?enost negovanju i razvoju mladih; kao prakti?ari obrazovne drame radimo sa mladima i obu?avamo druge tome. Polazimo od pretpostavke da deca i mladi nisu nerazvijeni odrasli ve? ljudska bi?a koja imaju prava, zaslu?uju pravedan tretman i jednake prilike.
DICE nije samo dvogodišnji projekt, ve? pre putovanje i poduhvat koji je tek otpo?eo sa istra?ivanjem. U prethodne dve godine nekoliko stotina ljudi radilo je sa nama, od vršnja?kih volontera do ?lanova nacionalnih Akademija Nauka. Za neke od nas, ovaj projekt je bio jedan od najve?ih izazova, ako ne i najizazovniji zadatak naših profesionalnih karijera, nešto iz ?ega mo?emo mnogo da nau?imo.
Pedagoški kredo
Otvorenost, empatija i odgovornost su temelj aktivnog gra?anstva, pluralizma, solidarnosti i gra?anskog dijaloga.
Da bi se pove?ala otvorenost, empatija i odgovornost u društvu, naša ciljna grupa moraju biti deca i mladi. Deca su ?lanovi društva sutrašnjice, sposobni za nove ideje, i sa li?noš?u koja se razvija. Trebalo bi da osna?imo sve više i više dece da razumeju vrednosti demokratije, budu osetljivi na probleme društva, imaju sposobnost da postavljaju va?na pitanja i ispituju odgovore iz mnogih razli?itih uglova gledanja, tako da postanu ljudi otvorenog uma, empati?ni i odgovorni.
Da bismo doprli do dece, potrebno nam je sredstvo koje ?e ih duboko zainteresovati i uklju?iti. Treba da ih dotaknemo kroz umetni?ku formu pozorišta i drame, i kroz dramsku igru uloga i pri?e u kojima u?enici postaju aktivno uklju?eni u istra?iva?ko ispitivanje moralnih, društvenih ili programskih sadr?aja i tragaju za pitanjem šta zna?i biti ?ovek u savremenom svetu. Na ovaj na?in postaju osposobljeni i osna?eni – aktivni i misle?i gra?ani.
Klju?ne kompetence
Šta su klju?ne kompetence?
Klju?ne kompetence u obliku znanja, veština i stavova u skladu sa svakim kontekstom su temeljne za svakog pojedinca u društvu zasnovanom na znanju. One pru?aju dodatnu vrednost za tr?ište rada, društvenu koheziju i aktivno gra?anstvo nu?enjem prilagodljivosti, zadovoljstva i motivacije. Budu?i da bi svako trebalo da ih stekne, ova Preporuka predla?e referentno sredstvo kojim zemlje ?lanice mogu obezbediti da se ove klju?ne kompetence u potpunosti integrišu u njihove strategije i infrastrukture, naro?ito u kontekstu u?enja za ceo ?ivot.
Ovaj citat izveden je iz Preporuke koja je prva postavila klju?ne kompetence 2005. godine. U DICE projektu istra?ivali smo uticaj obrazovnog pozorišta i drame na pet od predlo?enih osam kompetenci, a kao dodatak i sami smo predlo?ili šestu. Ni?e su navedene definicije onih klju?nih kompetenci koje smo istra?ivali.
Br. 1. Komunikacija na maternjem jeziku*
Komunikacija na maternjem jeziku je sposobnost da se izraze i tuma?e misli, ose?anja i ?injenice kako u usmenom, tako i u pismenom obliku (slušanje, govor, ?itanje i pisanje), i da se stupa u lingvisti?ke interakcije na odgovaraju?i na?in u punom rasponu društvenih i kultunih konteksta - obrazovanje i obuka, posao, dom i slobodno vreme, u skladu sa njihovim zasebnim potrebama i okolnostima.
*Uzima se u obzir da maternji jezik nije u svim slu?ajevima zvani?ni jezik dr?ave ?lanice, i da je sposobnost komunikacije na zvani?nom jeziku preduslov za obezbe?ivanje punog u?eš?a jedinke u društvu. Mere koje se preduzimaju u ovim slu?ajevima su pitanja za individualne dr?ave ?lanice.
Br. 2. U?enje kako se u?i
‘U?enje kako se u?i’ je sposobnost da se nastoji i istraje u u?enju. Svaka osoba bi trebalo da bude u stanju da organizuje sopstveno u?enje, uklju?uju?i efikasno upravljanje vremenom i informacijama, pojedina?no i u grupi. Kompetenca podrazumeva svest o sopstvenom procesu u?enja i potrebama, identifikovanje dostupnih prilika i sposobnost da se prevazi?u prepreke da bi se uspešno u?ilo. Podrazumeva sticanje, obradu i usvajanje novih znanja i veština kao i tra?enje i koriš?enje vo?enja. U?iti kako se u?i podsti?e u?enike da se oslone na ranija u?enja i ?ivotna iskustva da bi koristili i primenjivali znanja i vešitne u razli?itim okolnostima – kod ku?e, na poslu, u obrazovanju i obuci. Motivacija i samopouzdanje su od vrhunske va?nosti za kompetentnost jedinke.
Br. 3. Me?uljudske, interkulturalne i društvene kompetence, gra?anska kompetenca
Ove kompetence pokrivaju sve oblike ponašanja koji osposobljavaju pojedinca da na efikasan i konstruktivan na?in u?estvuje u društvenom i radnom ?ivotu, a naro?ito u društvima koja se ubrzano diversifikuju, i da razrešava konflikte kada je to potrebno. Gra?anska kompetenca oprema jedinke da u potpunosti u?estvuju u gra?anskom ?ivotu, zasnovanom na poznavanju društvenih i politi?kih koncepata i struktura i posve?enosti aktivnom i demokratskom u?eš?u.
Br. 4. Preduzetništvo
Preduzetništvo se odnosi na sposobnost pojedinca da ideje pretvori u akcije. Uklju?uje kreativnost, inovaciju i preuzimanje rizika, kao i sposobnost planiranja i upravljanja projektima da bi se postigli ciljevi. Time svakoga podr?ava u svakodnevnom ?ivotu kod ku?e i u društvu, zaposlene da budu svesni konteksta svog rada i da budu u stanju da iskoriste prilike, i temeljna je za zasebne veštine i znanja potrebne preduzetnicima da bi uspostavili društvenu ili komercijalnu aktivnost.
Br. 5. Izra?avanje kroz kulturu
Uva?avanje zna?aja kreativnog izra?avanja ideja, iskustava i ose?anja u nizu medija, uklju?uju?i muziku, izvo?a?ke umetnosti, knji?evnost i vizualne umetnosti. Samoizra?avanje kroz brojne medije […]. Veštine uklju?uju i sposobnost da se sopstvena kreativna i izra?ajna gledišta postave u odnos sa gledištima drugih [...] Sna?an ose?aj identiteta je osnova za poštovanje i otvoren stav prema raznorodnosti izra?avanja kroz kulturu.
Partneri u projektu dodali su i šestu kompetencu koja odra?ava našu praksu i pridru?ili je preostalim kompetencama:
Br. 6. Sve to i više...
Broj 6 u našem DICE istra?ivanju obuhvata prvih pet ali dodaje novu dimenziju zato što se obrazovno pozorište i drama suštinski bave univerzalnom kompetencom zna?enja ljudskosti. Rastu?a zabrinutost za koherentnost našeg društva i razvoj demokratskog gra?anstva zahteva moralni kompas kojim ?emo odrediti same sebe i jedni druge u svetu i po?eti da prevrednujemo i stvaramo nove vrednosti; da zamislimo, stvorimo viziju društva u kome vredi ?iveti, i ?iveti sa boljim ose?ajem pravca u kome idemo, sa dubokim ube?enjima o tome kakvi ljudi ?elimo da budemo.
Zna?aj DICE projekta za istra?ivanje u obrazovanju i obrazovnom pozorištu i drami
Mada je Lisabonska strategija identifikovala osam klju?nih kompetenci kao preporu?ene ciljeve obrazovanja u Evropi, poznati programi procene u?enika u širokoj upotrebi kao što su PISA (Programme for International Student Assessment – Program za me?unarodnu procenu u?enika), TIMSS (Trends in International Mathematics and Science Study – Trendovi u me?unarodinim studijama matematike i nauka) ili PIRLS (Programme for International Student Assessment – Program za me?unarodnu procenu u?enika ) gotovo isklju?ivo ciljaju samo na dve kompetence: komunikaciju na maternjem jeziku i matemati?ku kompetencu i osnovne kompetence u nauci i tehnologiji. Na ?alost, me?unarodne procene u?enika širokog raspona su ograni?ene ne samo svojim fokusom ve? i svojim metodološkim pristupom. Gotovo isklju?vo koriste upitnike samoprocene i individualne papir-olovka testove da bi procenili kompetentnost u?enika, a napori da se dokumentuju ne samo merenja u?enika ve? i nastavnog procesa koji dovodi do odre?enih rezultata su veoma retki.
U DICE projektu eksperimentisali smo sa novim pristupima i pokušali da presko?imo ove prepreke. Ciljali smo na kompetence koje programi procene obi?no zaboravljaju i nastojali da upotrebimo šira metodološka sredstva, uklju?uju?i izveštaje nastavnika, nezavisne opservacije, izveštaje – opise programa. Prikupljali smo podatke ne samo o samoj kompetenci ve? i o na?inu na koji je kompetenca razvijana. Umesto da imamo samo jedan tip unosa podataka, imali smo ulazne i izlazne podatke, a za svaku ciljnu grupu imali smo i kontrolnu grupu, da bismo mogli da izmerimo efekte onoliko precizno koliko postoje?a statisti?ka i psihološka sredstva to dopuštaju.
DICE je pokazao da postoje dostupna, pouzdana i valjana sredstva za procenu nekih od ovih kompetenci koje su široko obuhvatni programi procene u?enika zanemarivali. Ako su druge kompetence osim pismenosti, matemati?ke pismenosti i digitalne kompetence stvarno od vrednosti za Evropu, onda bi i procena istih trebalo da bude utkana u budu?e programe procene u?enika.
Ne smatramo da su sredstva koja predla?emo najbolja ili savršena sredstva za procenu kompetencija u?enika, ali sa druge strane smo svesni da su metodi koji se koriste u PISA i drugim programima procene, predmet pedagoške kritike. Ukratko, verujemo da bi sa odgovaraju?im resursima trebalo da bude mogu?e osmisliti pouzdana i valjana sredstva procene za one kompetence koje su danas izostavljene u široko obuhvatnim programima procene u?enika.
DICE je pokušao da dopuni ne samo široko obuhvatne programe procene u?enika ve? i prethodna istra?ivanja u oblasti obrazovnog pozorišta i drame. Najdominantnija odlika tih istra?ivanja je njihova kvalitativna priroda. S jedne strane postoji filosofska osnova za to: istra?iva?i u ovoj oblasti ?esto tvrde da se priroda i stvarni uticaj obrazovnog pozorišta i drame ne mogu uhvatiti ?vrstim podacima, budu?i da kvantifikacija neizbe?no zna?i podjednostavljivanje i sigurno prikriva najzna?ajnije odlike pozoršta i drame. Ukoliko se, na primer, uporedi koliko je široka definicija komunikacije na maternjem jeziku (uklju?uju?i ?itanje, pisanje, usmeno razumevanje i izra?avanje) i koliko je uska metodologija koja se obi?no koristi da je proceni (test papir-olovka), mo?e se razumeti osnova za ovu kritiku.
S druge strane, kvalitativni pristup ne mo?e s lako?om opisati uticaj obrazovnog pozorišta i drame na kvantitativan na?in, a to mo?e dovesti do poteško?a u saopštavanju njihove vrednosti izvan uskog kruga stru?njaka, zbog ?ega ostaju marginalizovani i velikim delom neotkriveni u glavnim obrazovnim tokovima. Zbog toga je DICE nastojao da prikupi raspolo?ive dokaze i iz kvalitativnih istra?ivanja i nekih postoje?ih kvantitativnih pokušaja, a na osnovu ovih nastojali smo da razvijemo metodologiju koja bi mogla da poslu?i kao most izme?u kvalitativnih i kvantitativnih pristupa, i iskoristi prednosti oba.
Koliko nam je poznato, DICE je najve?a istra?iva?ka studija koja je do sada sprovedena u oblasti obrazovnog pozorišta i drame, sa najve?im uzorkom stanovništva i najkompleksnijim dizajnom. Nadamo se da smo bili u stanju da doprinesemo merenju nekih kompleksnijih veština i stavova skupom novo isprobanih istra?iva?kih alatki. Iskreno se nadamo da je ovo istra?ivanje samo po?etak i da na ?e na osnovu njega biti pokrenuta mnoga sli?na istra?ivanja – to je zaista potrebno oblasti obrazovnog pozorišta i drame.
Eti?ka izjava DICE prijekta
DICE (Drama unapare?uje Klju?ne kompetence Lisabonske strategije obrazovanja) je istra?iva?ki projekt sa podrškom Evropske Unije, koji za cilj ima dugoro?no poboljšanje obrazovanja obezbe?ivanjem ?vrstih podataka o koriš?enju drame sa mladima. U pitanju je dvogodišnje kros-kulturalno istra?ivanje koje je preduzeto da bi se ispitala široka populacija adolescenata uzrasta 13 - 16 godina u zemljama unutar i izvan Evropske Zajednice.
Ciljevi i istra?iva?ki protokoli DICE projekta su bili detaljno objašnjeni u prijavi; projekt je odabran, sklopljen je ugovor i nadle?ni Evropske Unije su odobrili sredstva za njega za 2009-2010.godinu.
Evropska Unija ne zahteva od uspešnih podnosilaca prijava da dobiju dalja eti?ka odobrenja na nivou Evropske Unije. Predlog DICE istra?ivanja je u skladu sa svim eti?kim obzirima. Unutar EU dozvoljeno je sprovoditi istra?ivanja sa u?eš?em dece kada je to opravdano, a subjekti ?e dugoro?no imati dobrobiti od njega. To va?i i za DICE projekt.
Osoblje uklju?eno u dizajn i sprovo?enje istra?ivanja u svakoj zemlju jesu profesionalci, u potpunosti svesni odgovaraju?ih nacionalnih zakona i eti?kog kodeksa za sprovo?enje istra?ivanja. S obzirom na obrazovne postavke istra?ivanja, svi DICE partneri poštovali su sve nacionalne zasebne školske politike i procedure i školska okru?enja, i ulo?ili napor da osobe odgovorne za decu u tim okru?enjima obaveste o svrsi i dobrobitima DICE istra?ivanja.
Svi partneri su pa?ljivo razmatrali sva istra?iva?ka sredsta i o njima se konsultovali, a zatim su ta sredstva prošla kroz pilot proveru sa posebnim naglaskom na odbacivanje svih elemenata koji bi mogli biti štetni za decu. Kona?ni oblik, sredstva i procedure su dovoljno senzitivni da ne izazovu bilo kakav suvišan stres, gubitak samopouzdanja, psihološki bol ili fizi?ke povrede. Procedure za dobijanje validnog pristanka od u?esnika bi?e ispra?ene u skladu sa lokalnim standardima; svi DICE partneri svesni su imperativa da obezbede pravo svakog u?esnika ili njegovog/njenog zakonskog zastupnika da povu?e pristanak za u?eš?e u istra?ivanju u bilo kom trenutku.
DICE projekt je potpuno svestan potrebe da obezbedi zaštitu podataka za partnere koji su u njega uklju?eni, i mere koje su u te svrhe primenjene na dizajn istra?ivanja. Prikupljanje, skladištenje, objavljivanje i koriš?enje li?nih podataka podle?e zakonodavstvu Evropske Unije i nacionalnom zakonodavstvu o zaštiti podataka, budu?i da su svi podaci kojima se rukuje anonimni. Ista?iva?i su samo uneli kodove za decu, i podaci su statisti?ki analizirani. Nije mogu?e prepoznati škole u?esnice, nastavnike ili u?esnike u predstavljanju kona?nih rezultata. Poverljivost i anonimnost bi?e poštovani u potpunosti.
Ni?e su navedeni imenovani ?lanovi Eti?kog Komiteta, koji su odobrili dizajn i procedure istra?ivanja i stara?e se da nadziru najviše standarde istra?iva?kih aktivnosti konzorcijuma, iako to ne zahtevaju nadle?ni EU.
Dr. Adam Jagiello-Rusilowski
Univerzitet u Gdanjsku
Dr. Margarida Gaspar de Matos
Tehni?ki Universitet u Lisabonu
Dr. Stig A. Eriksson
Univerzitetski Koled? u Bergenu
Klju?ni nalazi istra?ivanja
Šta nam ka?e istra?ivanje o u?enicima koji redovno u?estvuju u aktivnostima obrazovne drame i pozorišta? Evo kratkog rezimea: u pore?enju sa vršnjacima koji uopšte nisu u?estvovali u programima obrazovnog pozorišta i drame, u?enici koji su u?estvovali u ovim aktivnostima:
- profesori ih procenjuju kao uspešnije
- ose?aju ve?e samopouzdanje u ?itanju i razumevanju zadataka
- ose?aju ve?u sigurnost u komunikaciji
- više je verovatno da ?e smatrati da su kreativni
- više vole da idu u školu
- više u?ivaju u školskim aktivnostima
- bolji su u rešavanju problema
- bolje se nose sa stresom
- zna?ajno su tolerantniji prema manjinama i strancima
- daleko su aktivniji gra?ani
- pokazuju više interesovanja za glasanje na svakom nivou
- pokazuju više interesovanja za u?eš?e u javnim pitanjima
- pokazuju pove?anu empatiju: bri?ni su prema drugima
- spremniji su da promene gledište
- inovativniji su i iskazuju više preduzetni?kog duha
- posve?eniji su budu?nosti i imaju više planova
- daleko su više voljni da u?estvuju u svim ?anrovima umetnosti i kulture, ne samo u izvo?a?kim umetnostima, ve? i u pisanju, stvaranju muzike, filmova, rukotvorina i da prisustvuju razli?itim vrstama umetni?kih i kulturnih aktivnosti
- više vremena provode u školi, ?itanju, obavljanju ku?nih poslova, igranju, razgovoru, i provode više vremena sa ?lanovima porodice i ?uvaju?i mla?u bra?u i sestre; nasuprot tome, manje vremena provode gledaju?i TV, surfuju?i po internetu i igraju?i kompjuterske igre
- više ?ine za svoje porodice, ve?a je verovatno?a da imati honorarni posao i provesti više vremena u kreativnim aktivnostima, bilo sami ili u grupi; ?eš?e odlaze u pozorište, na izlo?be, u muzeje i bioskope, i ?eš?e idu u šetnje i na vo?nje biciklom
- ve?a je verovatno?a da ?e biti centralni likovi u odeljenju
- imaju bolji smisao za humor
- bolje se ose?aju kod ku?e
- porastom stope zaposlenosti,
- smanjenjem broja onih koji rano prekidaju školovanje,
- podizanjem ukupnog kvaliteta svih nivoa obrazovanja i obuke,
- sna?nijom sinergijom izime?u kulture i obrazovanja,
- aktivnijim gra?anima,
- gra?anima sa poja?anom empatijom za raznolikost kultura i interkulturnog dijaloga,
- inovativnijim, kreativnijim i konkurentnim gra?anima.
- imaju slabo finansiranje i/ili status,
- nemaju mesto u nacionalnom kurikulumu i/ili tercijarnom obrazovnom sistemu.
Stoga, ovim pozivamo sve odgovorne donosioce odluka, od direktora škola do Predsedavaju?eg Evropske Unije, da priznaju zna?aj obrazovnog pozorišta i drame. Ovo su naše glavne preporuke:
Školski sistem: Svoj deci treba omogu?iti redovne i dostupne programe obrazovnog pozorišta i drame tokom školovanja, sprovedene kroz nacionalni kurikulum, sa dobro obu?enim stru?njacima za obrazovno pozorište i dramu.
Tercijarno obrazovanje: Svi nastavnici zaposleni u evropskim školama trebalo bi da imaju osnovno poznavanje obrazovnog pozorišta i drame, i kako isti u nastavnim predmetima mogu doprineti poboljšanoj nastavi i u?enju. Obrazovno pozorište i drama treba da budu ponu?eni kao temeljne i obimne studije u tercijarnom obrazovanju u svim evropskim dr?avama. Veoma je va?no da se obrazovno pozorište i drama ne mogu raditi bez kvalitetne obuke.
Partnerske organizacije: Potrebno je da se uspostavi sna?na veza organizacija posve?enih obrazovnom pozorištu i drami, bez obzira na to da li su u pitanju javne ili privatne organizacije.
Nacionalne vlasti (ministri) i/ili lokalne/regionalne vlasti: Razvoj svesne strategije za primenu obrazovnog pozorišta i drame. Podrška razvoju i unapre?ivanju obrazovnog pozorišta i drame pravnim i finansijskim sredstvima.
Institucije Evropske Unije: Razmatranje svih klju?nih kompetenci u njihovim strrategijama i komunikacijama, da bi se obezbedilo odgovaraju?e finansiranje za me?unarodne projekte obrazovnog pozorišta i drame, i uzelo u?eš?a u aktivnom priznavanju ove oblasti. Potrebna je dugoro?na strategija na nivou Evropske unije za podršku obrazovnom pozorištu i drami. U komunikaciji Evropske Komisije ili saopštenju Evropskog Parlamenta trebalo bi izneti jasnu izjavu da se sve gore navedene preporuke podsti?u i podr?avaju na nacionalnom nivou.